Kada bih pisao
Kada bih pisao sve bi stalo u jedan mali notes
A taj bi notes, kao i obično, bio izgubljen u nedodjiji
Kada bih pisao ne bi' obmanjivao druge, samo sebe
Svojoj podsvijesti istinu bi krio
U minute čudne kada duša ne da
Da otvorim usta i kažem svoj bol
Ruka pravi ono sto se preda
Kad bih pisao ne bi mi teret ostao u stomaku
K'o rak pred najgori stadijum odlaska
Kada bi’ pisao dao bi' dušu na papir
A taj papir obično izgori u tudjoj peći
Kada bih pisao bio bih još manji
Imao bih još manje, izgubio bi sve
Kada bih pisao bio bi najgori pisac vremena
Ko bi me razumio
Kada bi’ pisao sigurno bi završio brzo
Sve sto bi pisao propalo bi
